S obzirom da ovaj tip ciste sadrži genetski materijal, veoma često se unutar ove ciste mogu pronaći zubi ili kosa. Dermoidna cista koja je velika i uzrokuje druge probleme, mora da se ukloni hirurškim putem...
Šta su ciste na jajnicima?
U ovom tekstu donosimo objašnjenje stručnjaka na temu ovog čestog (i obično bezopasnog) stanja.
Činjenice o cistama na jajnicima
Osim u slučaju da želite da zatrudnite, verovatno nećete mnogo pažnje obraćati na svoje jajnike. Zbog toga se može desiti da prođe dosta vremena dok ne primetite, posebno u dane kada imate menstruaciju, da postoji mogućnost da je na nekom od vaših jajnika nastala cista. Međutim, nemojte da paničite: najčešće se radi o potpuno bezopasnoj pojavi.
Ipak, to ne znači da ne treba da saznate šta se to dešava u vašem telu svakih mesec dana. U nekim slučajevima, cista na jajniku može izazvati bol u predelu karlice, kao i određene ozbiljne poteškoće. Evo šta treba da znate o ovoj, veoma učestaloj, vrsti ciste.
Jajnici i jajovodi? Podsetite me šta je to...
S obzirom da ste času biologije prisustvovali verovatno veoma davno, evo jednog kratkog primera: U karlici žene nalazi se materica, sa čije se leve i desne strane nalazi po jedan jajnik, svaki veličine badema. Tokom plodnih godina žene, jedan od jajnika izbacuje jajašce u fluidom ispunjeni prostor pod nazivom folikul, a onda poslati jajašce kroz jajovod; ova pojava se događa otprilike jednom u mesec dana. Folikul nestaje sam od sebe i biva apsorbovan od strane tela.
Dakle, kako nastaje cista?
Zapravo prilično jednostavno. „Vaše telo vas bukvalno podešava tako da dobijete cistu na jajniku“ kaže dr. Mary Jane Minkin, klinički profesor akušerstva, ginekologije i reproduktivnih nauka na Medicinskom fakultetu Yale Univerziteta.
Ako folikul ne oslobodi jajašce, onda on može porasti i razviti se u folikularnu cistu. Ili može nastati cista pod nazivom „corpus luteum“ (žuto telo), šupljina koja se formira nakon prsnuća folikula i tada oslobađa jajašce. Ova vrsta ciste može krvariti i uzrokovati bol u predelu karlice. Obično nestaje u roku od nekoliko nedelja i prilično je mala (od 1-2 mm), ali ponekad može biti velika i nekoliko cm.
Još nešto?
Da, moguća je pojava i nečega pod nazivom dermoidna cista koja nastaje kada se ćelije u jajniku počnu deliti, čak i kada nije došlo do oplodnje. Ova vrsta ciste nije tako česta, kaže dr. Minkin, ali ako nastane, može biti poprilično velika, čak i do 10 cm. S obzirom da ovaj tip ciste sadrži genetski materijal, veoma često se unutar ove ciste mogu pronaći zubi ili kosa. Dermoidna cista koja je velika i uzrokuje druge probleme, mora da se ukloni hirurškim putem.
Kako da znam da imam cistu na jajniku?
Često puta to uopšte nećete ni znati. Mnoge vrste cista na jajniku uopšte ne pokazuju nikakve simptome i uglavnom nestaju same od sebe. Folikularne ciste ne izazivaju nikakve promene u menstrualnom ciklusu, iako se može dogoditi da se pojavi lagano krvarenje u slučaju prisustva corpus luteum ciste.
Pa kako onda iko može da otkrije da uopšte ima cistu na jajniku?
Ciste na jajniku se najčešće otkrivaju prilikom rutinskih ginekoloških pregleda – lekar može uočiti takođe prilikom pregleda karlice ili izvođenja ultra zvuka. Međutim, ima žena koje osete simptome - uglavnom bol u karlici ili abdominalnom delu tela. „Većina cista na jajniku koje ja otkrivam (u mojoj praksi) postoje kod žena koje se žale na abdominalnu bol“ kaže dr. Minkin.
Koji su to drugi simptomi postojanja ciste na jajniku sa kojima treba da se upoznam?
Postoje takođe i teži simptomi prisustva ciste na jajniku kao što su povišena telesna temperatura, mučnina i povraćanje. To su sve simptomi da možda imate infekciju te biste odmah trebali posetiti lekara.
Ali jedan od scenarija koji stručnjake najviše brine jeste kada cista uzrokuje uvijanje jajnika, „što ne dovodi samo do infekcije nego i do prekida dotoka krvi u jajnik, što može izazvati trajno oštećenje“ ističe dr. Minkin. To je problem poznat pod nazivom adneksalna torzija, i upravo je toliko ozbiljna koliko ozbiljno njen naziv i zvuči. Ako se to dogodi – a ne dešava se tako često – verovatno ćete osetiti iznenadan bol u abdomenu, kao i mučninu. U tom slučaju, odmah se obratite svom lekaru jer se ovo stanje smatra medicinskim hitnim.
Kako će me lekar testirati na postojanje ciste?
Najčešće, lekar će potvrditi postojanje ciste nakon izvršenog vaginalnog ultrazvučnog pregleda; cista će se prikazati na ekranu. Međutim, ginekolog takođe može ustanoviti postojanje ciste i na osnovu opisanih bolova od kojih žena pati.
Takođe, lekar može da se odluči za jedan period posmatranja i jednostavno vrši monitoring ciste tokom nekoliko nedelja ili meseci. „Pokušavamo da izbegnemo operativni zahvat; to radimo samo u slučaju kada moramo“ kaže dr. Minkin.
Šta ako mi je potreban operativni zahvat?
Možda ćete zaista morati pod nož, posebno ako ste pod rizikom da vam se jajnik „uvrne“, kaže dr. Minkin. Vaš lekar će utvrditi da li se cista zadržala duže od 3 menstrualna ciklusa, da li je veća od 4 inča i da li postoji mogućnost da se radi o tumoru.
Ukoliko je potreban operativni zahvat, proći ćete kroz 2 procedure: laparoskopija ili laparotomija. Obe zahtevaju opštu anesteziju.
Postoji li način da se spreči nastanak ciste?
Možda. Ako niste trudni, uzimanje kontraceptivnih pilula može pomoći. „One sprečavaju ovulaciju“ kaže dr. Minkin, a samim tim sprečavaju i nastanak ciste. Ipak, kontraceptivne pilule neće pomoći da cista brže nestane - ističe se u studiji iz 2014. godine. U prošlosti su neki lekari preporučivali kontraceptivne pilule kao tretman za sprečavanje nastanka cista na jajnicima, ali istraživanja sprovedena 2014. su pokazala da je ovaj savet bio zasnovan na dobrim podacima i da je to svakako bila strategija bolja od strategije posmatranja.
Šta je sindrom policističnog jajnika?
Oko 7% žena ima ovaj hormonski poremećaj - tvrdi studija iz 2004. godine, objavljena u „žurnalu kliničke endokrinologije i metabolizma“ (Journal Clinical Endocinology and Metabolism). Kako i sam naziv govori, žene sa ovim sindromom imaju više cista na jajniku. One takođe pate od neredovnih menstrualnih ciklusa, problema sa ostajanjem u drugom stanju i simptoma kao što su produbljivanje glasa i pojačana dlakavost (oba simptoma se pojavljuju kada žena ima visok nivo muških hormona). Ali treba imati na umu da je ovo hormonalni sindrom - to nije isto kao postojanje višestrukog broja cista na jajnicima tokom života.
Mogu li dobiti cistu na janiku ako sam prošla period menopauze?
U većini slučajeva, ciste se javljaju pre menopauze. Međutim, i dalje je moguće da se ciste pojave kako žena stari, posebno tokom prvih godina nakon završetka menopauze. Zapravo, jedna studija iz 2010. godine, objavljena u “Američkom žurnalu za ginekologiju i akušerstvo“ (American Journal of Obstetrics and Gynekology) je zaključila da ciste mogu biti česta pojava i nakon menopauze.
Nakon pregleda rezultata transvaginalnog ultrazvučnog testa urađenog na 16.000 žena starijih od 55 godina, istraživači su otkrili da je oko 14% testiranih žena imalo cistu, otkrivenu odmah na prvom pregledu. Oko 1/3 ukupnog broja tih cista, nestalo je već sledeće godine. Zaključak: Ciste na jajnicima se pojavljuju kod žena kod kojih je menopauza završena, a lekari ne smeju odmah zaključiti da su sve te ciste kancerogene.
Postoji li šansa da su neke od tih cista kancerogene?
Da, postoje male šanse da cista na jajniku može biti kancer jajnika. Kao i po pitanju ostalih kancera, rizik od obolevanja od ove vrste kancera se povećava starenjem (polovina žena kod kojih je ustanovljen kancer jajnika starija je od 63 godine). Svake godine, oko 21.000 žena oboli od ove vrste kancera, ističe „Američko udruženje za borbu protiv kancera“ (American Cancer Society). Takođe, ova vrsta kancera nalazi se na petom mestu uzročnika smrti kod žena.
Ako vaš lekar pokušava da utvrdi da li je cista koju imate kancerogena, sasvim sigurno da će prvo zatražiti ultrazvučni pregled. Ova vrsta pregleda ne može definitivno da potvrdi da se radi o kanceru, ali može pomoći lekaru da odredi da li je cista ispunjena fluidom (funkcionalna cista) ili je čvrsta (vrlo moguće da se radi o tumoru).
